SUPER HRANA: MIT ILI ISTINA?

Namirnice koje leče i izleče? Hrana toliko dobra za zdravlje da se njene “moći” graniče sa mogućim?

Šta, je zapravo, “superhrana”?

Odgovori na tako prosto pitanje na nekoliko su klikova od nas i pretragama najčešće upućuju na namirnice sa tolikim sadržajem vrednih sastojaka da je samo reč “super” dovoljna da opiše njihovu snagu.

Wikipedija, sa druge strane,  u odgovoru citira definiciju sastavljenu u britanskoj humanitarnoj organiciji,  “Istraživanje raka” (“Cancer Research”). Prema toj odrednici, “termin ‘superhrana’ je zapravo samo marketinško sredstvo i to “veoma malo zasnovano na nauci”.

Možda i najkonkretniji odgovor stiže od onih koji su usko strukovno vezani za tu oblast. Od nutricionista.

Meri Elen Filips, licencirani dijetetski nutricionista iz Hjustona, svela je odgovor na pitanje sa početka teksta u nekoliko preciznih rečenica.

Za početak, ona ističe da konkretna i zvanična definicija još nije određena, kao i da je neophodno razjasniti da te namirnice nisu daleke i nepristupačne, već su oko nas.

“To nisu sastojci za koje dosad nismo čuli, već svakodnevno dostupno voće i povrće. To su namirnice kao kelj, cvekla, šargarepa i paradajz“, objasnila je ona.

Najvažnije osobine “superhrane” su…

“Superhrana mora da obezbedi kvalitetan izvor bar dva hranljiva sastojka. Takođe, ona mora biti pouzdan izvor vlakana, fitonutritijenata, antioksidanasa, vitamin, mineral, proteina i omega 3 masnih kiselina“.

Navedene i nabrojane, “supernamirnice” imaju i podkategoriju, koja pruža organizmu dodatnu “injekciju” hranljivih sastojaka. U kombaniciji sa četiri gorepomenute namirnice, veliku korist daju i bundeva, bobice, repa, mango, seme suncokreta ili crvene paprike.

“Superhrana”, je ipak tu, vidljiva i dostupna. Samo je potrebno prepoznati.