METABOLIZAM: MIT, ISTINA I 5 VAŽNIH SAVETA

Kako podstaći rad metabolizma i pospešiti biohemijske procese bez kojih naš organizam ne bi mogao da funkcioniše?

Termin “ubrzati metabolizam”, odnosno “spor ili brz metabolizam” najčešće čujemo pri pokušajima da smršamo ili kontrolišemo kilažu. U tom kontekstu, stvorena je i laička slika da mršavi ljudi imaju brz metabolizam, a gojazniji spor, što najčešće, ipak, nije slučaj.

Kako zapravo funkcioniše naš organizam?

Za početak, potrebno je istaći da je metabolizam proces kojim se hranljive materije (iz hrane) razgrađuju u našim ćelijama i proizvode energiju za funkcije kao što su varenje, rad srca, rad pluća… Ukratko, ta energija je potrebna za sve aktivnosti našeg tela, svesne i nesvesne.

Šta određuje rad i “snagu” našeg metabolizma? Sve to čini tireoidna žlezda, koja se nalazi na vratu. Nju kontroliše deo mozga po imenu hipotalamus.

Kada je u pitanju brzina metabolizma, ona zavisi od kompleksnog hemijskog mehanizma, koji “šalje” informacije o telu u mozak i saopštava mu koliko mu je potrebno da “radi”. Drugim rečima, veličina tela i građa određuju koliko vam je hrane neophodno da proizvedete energiju. To znači da što ste teži i krupniji, to je više energije potrebno vašem telu.

Stoga, odgovor na pitanje o “brzom metabolizmu mršavih i obavezno sporom kod gojaznih” može slikovito da se pruži kroz primer “za veći automobil – potrebno je i više goriva“. Zato je naravno pogrešno mišljenje da će preskakanje obroka ili izgladnjivanje ubrzati nečiji metabolizam. Naprotiv!

Kako se to ubrzanje postiže? Evo nekoliko osnovnih saveta stručnjaka, koji zaista jesu osnovni, iako ste ih čuli “već hiljadu puta”.

– Jedite (!) i jedite češće: podelite dnevni unos kalorija na tri glavna obroka i dve užine. Ako mršavite gladovanjem, usporićete metabolizam za 20 odsto. Publikacija univerziteta Harvard utvrdila je da je donja granica za žene 1.200 kalorija, a za muškarce 1.800. Naravno, uz obavezu da obroci u tim okvorima  budu dobro izbalansirani i da pomažu ispunjenju dnevne nutritivne potrebe.

– Jedite dok postanete zadovoljni, a ne “puni”: unosite obroke sa pažnjom, fokusirani na tanjir i jedite polako, da biste pružili telu šansu da vam “javi” kada je dosta pre nego što preterate. Zdrava težina je od suštinske važnosti za zdrav metabolizam.

– Pijte vodu, hidrirajte organizam: studija objavljena 2003. godine u “Žurnalu Kliničke endokrinologije i metabolizma” u Americi otkrila je da dve popijene čaše vode ubrzavaju metabolizam muškaraca i žena čak za 30 odsto u periodu od 10 do 40 minuta kada je ta tečnost uneta. Naučnici su zaključili da osim ubrzavanja metabolizma, osam i po čaša vode pomaže u sagorevanju dodatnih 96 kalorija dnevno.

– Spavajte dovoljno: noć bez sna ili sa tek nekoliko prespavanih sati pogoršaće i vaše raspoloženje kad se probudite, a i rad vašeg organizma. Nemojte misliti da ste slučajno naduveniji nego da ste legli na vreme. Pored ostalih nuspojava, manjak sna smanjuje broj kalorija koje “sagorite” i remeti hormone koji regulišu apetit.

– Budite aktivni i u pokretu: neki američki autori stvorili su stav da je “sedenje novo pušenje”. Između ostalog, i zato što fizička neaktivnost ne doprinosi trošenju kalorija i može dovesti do povećanja telesne težine. Šetajte, trčite, uradite trening u teretani i imajte uvek u vidu da se ne smete “usedeti”. Naučnici Univerziteta Misuri otkrili su da dugotrajno sedenje smanjuje količinu lipaze, enzima koji pomaže “razbijanje” masnoće. Zato – ustanite od stola kad god možete, razmrdajte se, prošetajte i učinite da vam krv konstantnije cirkuliše.

Ovi, osnovni saveti dovoljni su da napravite prve – velike zaokrete u brizi o sebi. Uspešno savladani, ovi koraci relativno brzo će dati rezultate i pokrenuti vaš metabolizam. Ne dozvolite mu potom da zastane.