OPASNOSTI OD BUKE

Buka je svuda oko nas.

Alarmi telefona, zvuci televizora, sirene automobila, galama autobusa i tramvaja, dreka motora, lavež pasa, odjek udaraca alatima, vika stranaca… Mnoge zvukove čujemo ali ih zbog navike više i ne registrujemo, a to naravno ne znači da ih i ne “primamo”.

Ušima je takođe potrebno dati odmor, jer je previše buke loše za naše zdravlje.

Ipak, postavlja se pitanje kako to uraditi i u kojoj meri, jer naše uši ne spavaju i nemaju odmor. Tu su da registruju šta se događa, da upozore i da “uhvate” svaki zvuk dostupan ljudskom sluhu, posebno osetljivom na buku visokih tonova.

Svetska zdravstvena organizacija iznela je 2016. godine konkretno upozorenje:

“Produženo trpljenje buke ozbiljno može da ugrozi zdravlje čoveka i da utiče na dnevne ljudske aktivnosti u školi, na poslu, kod kuće, kao i tokom slobodnog vremena. Takođe, buka može da remeti san, da izazove kardiovaskularne probleme i psihofizičke efekte. Može da smanji sposobnosti i da izaziva neprijatne odgovore, kao i promene u društvenom ponašanju“.

U istom izveštaju, navedeno je da saobraćajna buka šteti zdravlju skoro svake treće osobe na teritoriji Evrope, a jedan od pet Evropljana redovno je noću izložen nivoima buke koji mogu da značajno ugroze zdravlje.

Dakle, buka jeste rastući problem i nije iznenađenje da se ona, u savremenom dobu, po nuspojavama tretira kao druga najvažnija nadolazeća opasnost po životnu sredinu, odmah nakon zagađenja vazduha.

Studija, objavljena u međunarodnom časopisu “Zagađenje životne sredine” izvedena na uzorku od 206.492 Južnokorejca, donela je zaključke koji su izazvali veliku pažnju. Utvrđeno je da četvorogodišnje izlaganje nivou buke od 55 decibela (posebno noću), može direktno da utiče na probleme sa plodnošću muškaraca.

Ovi rezultati potvrdili su prikupljene informacije i zaključak da slušanje konstantne buke, čak i na niskom nivou, može da izazove određeni stres organizma i da poremeti normalnu kontrolu polnih hormona. Uz to, utvrđeno je da kortizol, oslobađan u okruženju konstantne buke, proizvodi hormone koji zadržavaju testosteron na niskom nivou. Na taj način, buka može da smanji broj spermatozoida i njihovu mobilnost, što takođe direktno može da utiče na plodnost.

Naravno, problemi sa plodnošću imaju više uzroka, a ovakva ispitivanja imaju i svoja ograničenja. Sličnim ispitivanjima razmatran je i uticaj aerodromske buke na šlogove i srčane smetnje osoba koje su joj najčešće izložene, ali ni ta veza ne može biti potpuno izolovana i od drugih uzroka bolesti.

– Nivoi buke

Svetska zdravstvena organizacija 1999. godine proizvela je “Smernice za javnu buku”. Taj dokument propisuje da u bolničkim sobama buka ne sme biti veća od 30 decibela, a da tokom noći ne bi smela da premaši 40 decibela. Posmatrano dalje, uobičajeni ton usisivača snažan je između 70 i 80 decibela, normalan ljudski glas proizvodi 50 do 60 decibela, a tiha biblioteka oko 30.

Kontinuirano izlaganje buci oštećuje nervni sistem, podstiče anksioznost, stvara sindrom hroničnog umora i povećava krvni pritisak. Gornja granica na kojoj nastaje realna opasnost od oštećenja sluha veća je od 85 decibela, a granica bola je iznad 120 ili 130 decibela. Deset više od intenziteta buke koju uši trpe na koncertima.

S obzirom na navedeno i s obzirom na zvuke niskog intenziteta, koji takođe (i duže) “napadaju” naš sluh i nervni sistem, pitanje odbrane od buke sve je prisutnije i zahteva reakciju. Na prvom mestu – povećanje svesti da o štetnosti ovog problema, jer više nije neophodno da stanujemo iznad ili kraj noćnog kluba da bismo shvatili da nam buka smeta i da je potrebno da joj se suprotstavimo.