10 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE SPAVANJE VAŽNO
By Naspavani se osećamo dobro, puni energije I spremni za novi dan. Adekvatan san je, prema mišljenju stručnjaka, jedan od osnovnih uslova zdravog života, koji pomaže rad srca, pozitivno utiče na metabolizam i održava um bistrim.
Američki naučnici, u studiji objavljenoj ove godine, izdvojili su 10 iznenađujućih načina na koje dobar san, u trajanju od sedam do devet sati, pozitivno utiče na kompletan organizam.
Krenimo redom…
- BOLJE PAMTITE
Dok spavamo, naš um je zauzet na način koji budni ne možemo ni da zamislimo. Tokom sna, naše pamćenje ‘uvežbava’ i prihvata sve novo što smo doživeli dok smo bili budni. To je proces koji je nazvan ‘konsolidacija’.
Drugim rečima, ako pokušavate da naučite nešto novo, bio to neki jezik ili novi plesni pokreti, stečeno znanje ćete bolje izneti posle spavanja.
- DUŽE ŽIVITE
Previše ili premalo sna često povezuju sa kraćim životnim vekom, iako nije razgraničeno da li je i šta je uzrok, a šta posledica.
Tokom 2010. godine, naučna studija, ispitana na ženama od 50 do 79 godina starosti, pokazala je da je smrt češće nastupala kod onih koje su prosečno noću spavale manje od pet sati i više od šest i po.
Uz to, san takođe utiče i na kvalitet života i opšte zdravstveno stanje, jer je poznato da nedostatak sna stvara reakcije u organizmu koje povećavaju rizik od srčanih bolesti, šloga, dijabetesa, gojaznosti…
“Mnoge stvari koje podrazumevamo su posledica sna. Ako spavate bolje, svakako ćete živeti bolje. To je veoma jasno”, rekao je američki doktor Rejmond Žan, direktor intenzivne nege u jednoj njujorškoj bolnici.
- BUDITE KREATIVNIJI
Dobro se naspavajte pre nego što počete da stvarate. Bilo u pitanju pisanje, muziciranje, slikanje ili bilo šta što ispoljava vašu kreativnu stranu, nepobitna je činjenica da će biti uspešniji ako ste odmorni.
Osim što ‘sortira’ doživljene i upamćene stvari, mozak ih tokom sna i organizuje tako da se odmah posle buđenja najlakše koriste. Želite dokaz? Da li ste se nekad ujutro setili teksta pesme koju niste ni bili svesni da znate?
Istraživači sa Harvarda i Boston koledža otkrli su da ljudi tokom noći ‘jačaju’ emotivnu komponentu pamćenja, što može da višestruko poboljša kreativni proces.
- POBEDITE!
Ako se bavite sportom, postoji lak, dostupan i veoma prost način da popravite svoje performanse – spavajte.
Testovi izvedeni na igračima američkog fudbala na koledžu Stenford, pokazali su da su oni koji su noću spavali bar deset sati, posle sedam do osam nedelja postajali brži. Uz to, tokom dana su osećali manji odmor i bili su izdržljiviji od onih koji nisu produžili san.
Ovo istraživanje potvrdilo je prethodne rezultate, koji su pokazali isti učinak spavanja i kod tenisera i plivača.
- SPAVAJTE I POPRAVITE OCENE
Dokazano je da deca koja između 10 i 16 godina tokom spavanja imaju probleme sa disanjem (hrkanje, apneja i slično) češće imaju i problem sa pažnjom i učenjem. To može dovesti do “značajnog funkcionalnog pogoršanja u školi“, napisali su autori studije “Spavanje”, objavljene 2010. godine.
Takođe, ovo pravilo primenljivo je i na starije učenike – studente.
Dok pokušavaju da ispune zadate rokove, spavanje je jedna od prvih stvari koju studenti žrtvuju tokom školovanja. “Međutim, to je ozbiljni i ponavljajući poremećaj sna, koji zapravo veoma narušava process učenja“, objašnjeno je u istoj studiji.
- SPAVAJTE DOVOLJNO, ZADRŽITE PAŽNJU
Neprospavana noć ima različite posledice na odrasle i decu.
Dok se odrasli posle neprospavane noći osećaju umorno, deca će sledećeg jutra biti hiperaktivna. Evidentno je da i jedni i drugi narednog dana teže usmeravaju i zadržavaju pažnju, teže razlikuju draži iz okoline i češće reaguju nervozno.
U dobu od sedam do osam godina, deca koja imaju manje od oko osam sati sna češće će reagovati impulsivno, nepažljivo i teže ih je obuzdati.
- KONTROLIŠITE TEŽINU
Uz planiranje dijete, napravite i plan ranijih odlazaka u krevet. Veoma je važno.
Naučna istraživanja Univerziteta u Čikagu pokazala su da odmorne osobe na dijeti izgube više sala (56 odsto svoje telesne težine) od onih koji su bili neispavani i umorni, jer oni pre svega gube mišićnu masu.
Takođe, oni koji manje spavaju osećaju i intenzivniju glad od onih koji dremnu nekoliko sati.
“San i metabolizam ‘vode’ isti delovi mozga. Kada vam se spava, određeni hormoni se pokreću u vašem krvotoku, a upravo oni kontrolišu apetit”, objašnjeno je.
- SMANJITE STRES
Bez tenzije, izuzetno je važno!
Kada je u pitanju zdravlje, količina pretrpljenog stresa i kvalitet sna imaju praktično isti učinak na kardiovaskularni sistem. Dva važna faktora su direktno povezana i neretko imaju veze jedan s drugim, pa se tako neretko kaže da onaj koji dugo spava ima “jače živce”. Na taj način ih i jača.
“Spavanje definitivno može da snizi nivo stresa, a na taj način ljudu mogu i da bolje kontrolu krvni pritisak. Uz to, veruje se da dobar san pozitivno utiče i na nivo holesterola, koji ima značajnu ulogu u potencijalnim oboljenjima srca“, poruka je američkih naučnika.
Kada ste umorni i neispavani, lakše se uznemirujete. Zato – dobro naspavani započnite dan.
- VOZITE BEZBEDNO
“Savetujemo svim vozačima da krenu na put dobro naspavani“, jedna je od poruka koje svakog jutra možemo čuti u izveštajima Auto-moto saveza o stanju na putevima i preporukama za sledeći dan.
Učestalost saobraćajnih nesreća i broj stradalih u udesima u kojima je vozač “iz neutvrđenih razloga izgubio kontrolu”, prečesto upućuju upravo na ovaj problem i ukazuju na činjenicu da su neispavani za volanom pretnja i za sebe i za druge učesnike saobraćaja.
Profesionalnim vozačima autobusa dnevno vreme upravljanja vozilom zakonski je od 2015. ograničeno na maksimalno devet sati, uz pauzu od 45 minuta posle četiri časa i 30 minuta vožnje. Posle toga – odmor je obavezan.
U tom pogledu, neuspavanost je veoma potcenjena, jer usporava vreme reakcije i donošenja odluke. Opasnost takvog stanja ogleda se u preskupoj ceni – broju stradalih na drumovima.
- SAVLADAJTE ANKSIOZNOST
Pored svega navedenog, dobar san izaziva čitav spektar pozitivnih reakcija našeg tela, dok sa druge strane anksioznost praktično po pravilu dolazi kao prvi pratilac nesanice.
Problem koji je prisutan kod mnogih neretko primorava i na korišćenje lekova ili konsultovanje psihijatara, s obzirom na to da su anksiozno-depresivni poremećaji jedni od najvećih problema savremenog doba.
Rešenja su najčešće kompleksna i individualna i često se baziraju na pronalasku balansa, ravnoteže u kojoj će pozitivnim mislima strah nestajati i telo početi da se opušta i uvodi u san. A, on podstiče i emocionalnu stabilnost.
Uz to, jako je važno da san nije nadoknadiv!
Stoga, planiranje da tokom vikenda “nadoknadite” propušteni san tokom nedelje može da zvuči dobro, ali nema efekt koji mislimo. Naprotiv.
Američki klinički psiholog Dženet Kenedi tvrdi da “nadoknađivanje” sna na kraju nedelje može samo da poremeti sopstveni ‘unutrašnji sat’. “Prespavajte se za vikend i postaćete još džangrizaviji i umorniji nego tokom sedmice”, poruka je stručnjaka.
