“JEBENO NEMA ŠANSE DA JEDEM U AVIONU!”

“Jebeno nema šanse da jedem u avionu!”, rekao je Gordon Ramzi, TV zvezda poznata zbog svojih restorana i učešću u kulinarskim spektaklima.

“Radio sam deset godina u avionima, znam gde je ta hrana bila i gde odlazi. I koliko je ranije ‘ukrcana’ na avion pre serviranja”, dodao je on.

Oštra poruka temperamentnog Engleza pomalo je drastičan primer koji dokazuje ono što o avionskoj hrani misle oni koji rade “iznutra” i koji direktno barataju njom.

I zaista, hrana koju služe u avionu ne može se baš nazvati gurmanskom. Posebno ne za one koji lete ekonomskom klasom. Magazin “Tajm” naveo je nekoliko razloga zbog kojih je hrana na nekoliko hiljada metara visine lošeg ukusa i kvaliteta.

“Pre svega, takva je zbog načina na koji se priprema i servira. Takođe i zbog ambijenta u kojem je služena tokom leta, zbog okolnosti tokom leta i zbog ukusa mesa, na koji utiče niz faktora”.

OKVIR: Web sajt “Airline Meals” sakuplja utiske putnika o hrani u avionima, kao i njihove ocene.

Kojim putem hrana dođe do putnika u avionu?

Pre svega, ona je obavezno pripremljena unapred, jer vazdužni pritisak u kabinama otežava pripremu svežih obroka tokom leta. U skladu s tim, hrana satima stoji na polici, a potom se podgreva u uslovima koji nisu idealni, što takođe doprinosi tome da namirnice nemaju dobar ili zadovoljavajući ukus.

Pre svega, ona je obavezno pripremljena unapred, jer vazdužni pritisak u kabinama otežava pripremu svežih obroka tokom leta. U skladu s tim, hrana satima stoji na polici, a potom se podgreva u uslovima koji nisu idealni, što takođe doprinosi tome da namirnice nemaju dobar ili zadovoljavajući ukus.

Takođe, važan faktor je i to da su putnici usluženi po metodu sličnom “fast fud” lancima, s razlikom da ih je više na užem prostoru. Zbog te okolnosti, osoblje je prinuđeno da smisli način da se hrana ne ohladi i da se ne osuši.

“To u praksi znači da piletina tokom leta pluta u krem sosu ili da su krompiri gnječeni dok ne postanu pire”.

Uz sve navedeno, otežavajući faktor posadi je i to da se hrana servira na ogromnim visinama, što znači da i dobro pripremljena hrana u kombinaciji sa suvim vazduhom, niskim pritiskom i bukom motora utiče na putnike i remeti im čulo mirisa i ukusa.

“Suvi vazdu iz kabine teži da suzbije sposobnost mirisa, što je važan faktor u formiranju ukusa. Pritisak i pozadinska buka takođe potisukuju našu sposobnost da osetimo slatku i slanu hranu, pa je hrani za isti ukus kao i ‘na zemlji’ potrebno dodati i do 30 odsto više šećera ili soli”, rekao je Čarls Spens, profesor eksperimentalne psihologije na Univerzitetu Oksford.