Intervjui

Olimpijski šampion za ORGANIC MAGAZIN : Kako me je hrono ishrana učinila boljim

Izvod; Kako je dobitnik nagrade za najboljeg golmana sveta ISHRANOM pokrenuo sebe ka najvećim uspesima….

Život profesionalnog sportiste podrazumeva velike izazove, odricanja i brojna pravila, koja se na putu ka uspehu moraju poštovati – i na borilištu i van njega.

Najbolji među njima, olimpijski i svetski pobednici, dokazuju svojim uspehom da se trud isplati i da veliki rad kad-tad stigne “na naplatu” i da su sve barijere premostive.

Jedan od takvih, zlatnih primera daje Branislav Mitrović (32), golman vaterpolo reprezentacije Srbije – jednog od najdominantnijih timova u istoriji modernog sporta.

Njegova priča podiže svest o tome koliko je važno voditi računa o ishrani, o navikama i potvrđuje da nije potrebno previse odricanja da bismo živeli u skladu sa sobom i sa prirodom sopstvenog organizma.

Osvajač svih medalja sa reprezentacijom, koji je proglašavan i najboljim čuvarom mreže na svetu, ekskluzivno je u razgovoru za Organic magazin otkrio kako je došao do vrha i koliko mu je hrono ishrana pomogla na tom putu.

Mitrović je prošlog leta osvojio Svetsku ligu i bronzu na Svetskom prvenstvu, a uz to je promovisao svoju knjigu “Preokret” (izdavačka kuća Finesa i Centar dr Gifing) u kojoj je veoma detaljno opisao rad na sebi i iz ugla koji se ne može videti tokom utakmice i treninga.

“Generalno, kroz čitavu karijeru sam se preispitivao. Ne postoji konkretan momenat u kojem sam odlučio da uradim sve što mogu da budem što bolji. Na tom svom putu imao sam padove, ali i uspone i iz svih tih situacija sam učio i bivao bolji. To su stvari od kojih sam postajao uspešniji”, otkriva nam Mitrović.

– U kom trenutku je počeo da potpuno obraća pažnju na ishranu?

“Biću konkretan što se toga tiče. Desilo se to u periodu kada sam prešao u Eger (2014). To je vrhunska ekipa, u kojoj sam definitivno shvatio sam da ne mogu da se ustalim sa ishranom, da jedem malo više, pa se gojim, pa jedem malo manje i tako dalje. Primetio sam da to nije put za uspeh i zato sam rešio da se posavetujem sa centrom doktor Gifing”.

“Posle savetovanja i posle spoznaje hrono ishrane, ustalio sam taj segment i našao način da budem bolji, da se bolje osećam, da se bolje odmaram. Skraćeno mi je vreme odmora i mnogo sam se bolje osećao na treninzima. Jednostavno, ono što je tipično za mene je da sam potražio pomoć kada nisam bio u situaciji velikog problema, već kada sam hteo još bolji. Hteo sam da unapredim sebe i da budem što bolji”.

Spoznaja hrono ishrane donela je instant napredak.

“Najvažnije je to da se nisam odricao, već samo poveo računa šta i kada jedem. Smanjio sam kilažu, istopio sam masne naslage, al ii stekao više energije nego ranije. Mislim da princip koji sam primenio nije težak, jer zahteva dva osnovna postulata – četiri sata između obroka i ne mešati ugljene hidrate i proteine za ručak i večeru”, otkriva Mitrović.

Koliko je teško pridržavati se takve ishrane?

“Ne, zaista nije teško. Meni je pri pisanju knjige i bio osnovni cilj da približim svim ljudima taj način i da i oni tako postanu bolji. Uvideo sam da se mnogi sportisti ne hrane zdravo, a tu ne mislim samo na profesionalce, već pre svega na amatere. Kao uspešan sportista i kao neko koga ljudi gledaju kao primer hteo sam da prikažem da postoji i vid ishrane koji nije naporan”.

Koliko je discipline neophodno?

“Ona jeste neophodna, jer je upravo disciplina jedna od osnovnih stvari, neophodnih za uspeh. I u sportu i u svakoj oblasti. Čovek mora pre svega da pođe od sebe i da sebi razjasni šta želi. Kada to spozna, onda ne postoje prepreke na njegovom putu”.

Ta poruka je i osnovna u Mitrovićevom “Preokretu”…

“Apsolutno! Kad razgovaram sa ljudima i kada mi mladi sportisti ili bilo ko, moje kolege i drugari kažu da nešto žele, pitam ih šta zapravo žele. Jer, ako nešto žele onda ne postoje prepreke da to ostvare. Ja u sve ovo zaista verujem i moj lični primer to i dokazuje. Čovek zaista može sve i neka to i bude najvažnija poruka ovog razgovora”, zastao je golman, pa kroz osmeh naglasio za kraj:

“… Ali, da paze šta žele, je im se želje možda i ostvare”.